Dani i noći se menjaju na pokretnoj traci.  Zato se život odvija kao smena ponovljenih radnji. Ko prati društvene mreže videće ujutro bar deset poruka: dobro jutro, uvece: laku noć! Između: jeste li za kafu? Ova anonimna obraćanja deluju pomalo prazno jer su virtuelna. Ali omogućavaju da se sagleda bolje životni ritam.

Svet za nas,  kakvi smo ima mnogo razumevanja. Zna na koji način funkcionišu nasa fizička tela. Da im  treba hrana -redovno, kao i san. Da su na dnevnoj svetlosti življa, a po mraku pospana. Međutim, naš unutrašnje biće je jednim delom oslobođeno stega fizičkog tela. I zato može slobodno da luta. Internet je i nastao i razvija se da bi zadovoljio naš um, a ne naša tela. Zato sam u početku, kad neko objavi: Dobro jutro -na twitteru, osećao nelagodu, jer je to pozdrav za komšiluk, i kolege koje prve sretneš uživo ujutro. Mislim da je trenutno moda nazivanja -dobrog jutra- na tviteru. Nekad to -dobro jutro, stigne uveče, jer ga je poslao neko iz Australije.

Neko lajkuje moje titove u pet ujutru jer ne može da spava, ali mi ne kaže -dobro jutro. Hoću da kažem naše unutrašnje biće funkcioniše po drugim pravilima od našeg tela. I razlika je pre svega u shvatanju pojmova. Na primer naše telo, odnosno niže biće, a to je ono biće vezano za fizički aspekt i zadovoljavanje potreba, brine da telo bude namireno. A to radi od prilike do prilike. Ako propustim priliku da zapalim sada -misli ono -sačekaću sledeću.-  I tako se potrebe zadovoljavaju od slučaja do slučaja, uz brojanje: koliko smo puta jeli danas? Koliko cigareta popusili? Koja je kafa po redu?

S druge strane, um pokušava uvek da sveobuhvatno sagleda svet. On je u tome više uspeo koliko se se više odvojio od svojih nagona. Ali to sagledavanje iz krupnog plana uvek kreće od pojedinačnog događaja, odnosno prilike. Potpuno i sveobuhvatno sagledavanje je nedostupno za naš um ovakav kakav je. Zašto? Treba izaći iz prostorno vremenske odrednice . Kada bi mu to uspelo na druže vreme verovatno bi se um udaljio od svog prirodnog doma -tela, da bi za ovaj svet bio izgubljen, jer ne bi znao da se vrati. To je za njega nemoguće, a da i dalje funkcioniše normalno. Jedino što ga približava toj toliko željenoj široj slici jeste da prestane da broji, prilike, pokušaje -sve jedno, i da svaki slučaj na pokretnoj traci život prihvati podrazumevajući da je bitna samo  prva,  ona jedna, prava jedinstvena prilika, koja će se iznenada, neočekivano pojaviti opet, i opet, hvatajući nas kada se najmanje nadamo. Zato budite spremni!☺

Advertisements