img_20170621_224120-e1501335624346.jpg– Oduvek sam hteo da budem neko drugi

-rekao je Dejvid Bouvi. Biti neko drugi istovremeno znači ne biti onaj koji već jesi. Želeti biti neko drugi jednako je ne želeti biti onaj koji si. Dalje, mogu postojati različiti razlozi za  takav odnos preme sebi. U zavisnosti od toga da li su blagotvorni za ljudsku dušu i um, razlozi su afirmišući ili retrogradni. Bouvi je, u početku, kao i mnogi drugi talenti, težeći da bude neko drugi, postao umetnik i  kroz svoje najbolje pesme se realizovao kao bolja verzija sebe. Dakle, sve motivacije koje čoveka vode do toga da postane bolja verzija sebe su pozitivne motivacije.

U prošlim vremenima kada su ljudi na spavanje išli polugladni ili gladni, vrednost života se merila drugačije nego danas. Jer, da se podsetimo, kada je pitanje hrane stvar svakodenevne borbe, kao u ne tako davnoj prošlosti, razmišlja se drugačije:

– Ne brini se šta ćeš sutra, brini za danas, jer svakom je danu svoga jada dosta.

 

Ova dva citata su istovremeno i dva principa ili dva ugla posmatranja sveta. Prvi koji počinje sa -oduvek-  znači trajanje, odnosno vreme ponavljanja, kao kod Prusta :  – kad ga misli podsete: on je oduvek hteo.  Setiti se može samo  nečeg što je već postojalo u prošlosti  i što se ponavlja kao iskustvo uvek kada se u pamćenje vrati. To je apstraktno vreme koje postoji samo  svesti i koje stvara navike i predrasude. Ono je istovremeno i svest o sebi, sopstvenom poreklu i htenjima. Biti neko drugi moguće je verovatno kao kada glumac uzima novu ulogu. I podrazumeva da čovek ne pati od predrasude da se od mnogo razmišljanja može poludeti. Ovako, prustovski viđeno,  dugo vreme ne poznaje sreću i tugu, već samo  odricanje i patnju.

Drugi ugao posmatranja u drugom citatu  je život kao trenutak: preživeti dan, ili zahtev da se sa posmatranja života kao trajanja kroz ponavljanje, pređe na suprotno od onog što mi danas zovemo: nauči da uživaš u sadašnjem trenutku, tj.   -nauči  da preživiš, ili  svaki dan (trenutak) kao poslednji izazov. To je vreme uvek sada, koje  nas čini srećnim ili tužnim. Sreća ili tuga su  raspoložejna koja, kad se pojave,  imaju tendenciju da nestanu. Dok je dugo vreme ili ponavljanje, vreme patnje u kome se oduvek želi nešto drugo od onoga što je dato, u kome postoji nešto važnije od života čemu se čovek posvećuje: porodica, karijera, stvaralaštvo i što samo po sebi traži odricanje i žrtvovanje.

Životna stabilnost  u srednjim i poznim godinama se pronalazi u mirenju ova dva; vremena trenutka i  vremena trajanja. Kao kad stalno iznova proturate  nit kroz ušice igle.

Pretpostavimo da neko kaže da u njegovom životu nema ništa važnije od života samog, odnosno njegove sreće i uživanja, da li se on ipak posvetio pronalaženju sreće? U tom slučaju se samom potragom  udaljio od sreće. Za srećom se ne traga, ona dolazi sama kao nagrada.

Postati neko drugi znači: želim da budem bolja verzija sebe.

Ako kažem: – Ne želim da budem ja, tj. hoću da sam neko drugi – istog časa započeo sam rat sa  sobom koji još nije prestao da postoji, što mi istovremeno smeta. Jer kako ću biti bolji ako mrzim sebe ovakvog kakav jesam. To je jasno, je l tako! Mnogo će mi biti lakše da sebe unapredim, korak po korak: umno i fizički. Povesti sopstveni um za ruku kao malo dete. Na primer: unaprediti sopstvene umne i radne sposobnosti čitanjem i razvojem mašte kroz kreativan intelektulni rad; rešavanjem logičkih i racionalnih zadataka unaprediti svoj mehanicistički (racionalni) mozak; bolje održavati  ličnu higijenu; redovno vežbati. Neko će prigovoriti da za sve ove zadatke treba, pre svega, biti životni optimista i da tu odrasli mogu da zavide deci. Deci i omladini je lakše da budu optimisti, jer početak života istovremeno znači neiskvarenost i čistotu -naivnost, bez koje nema zanesenosti i vere u lepotu života i sveta koji se pruža ispred prepun mogućnosti. Međutim, i u srednjim i poznijim godinam kako smrt  i tama postaju izvesniji i opipljiviji krajnji ishod, potreba za svetlošću  ne prestaje. Naprotiv, život je svetlost i naše postojanje  je videlo noći. Naročito danas kada se ljudski vek produžio, a  slobodno vreme pojedincu dozvoljava da širi sopstvenu svest, da praktično živi paralelni život u virtuelnom svetu društvenih mreža, na primer.

Onaj ko voli da čita može sate, dane i mesece provesti čitajući stotine različitih tekstova o određenoj oblasti,  i tako doći -od loših i netačnih informacija, do usko stručnih i naučnih saznanja koje mu mogu omogućiti da se ponaša kao lažni ekspert za određenu oblast. Koji je smisao toga? Kao da se ostvaruje stara utopijska misao:  -u budućnosti će svi pisati poeziju.

 

 

Advertisements